Piše: Tomislav Marković

Fond za humanitarno pravo objavio je izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji u 2024. godini, sačinjen na osnovu sistematskog praćenja 23 predmeta koji su se vodili pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda i Apelacionog suda u Beogradu. Izveštaj je, blago rečeno, porazan, što se moglo i očekivati u zemlji koja živi u stanju poricanja, uporno negirajući genocid i ratne zločine, prenosi Al Jazeera Balkans.

Nije jednostavno čak ni pobrojati sve manjkavosti sudskih procesa koji se vode kao od bede, ali da navedemo samo neke ključne probleme na koje izveštaj ukazuje. Dinamika suđenja je krajnje nezadovoljavajuća, pogotovo ako imamo na umu da je od izvršenja zločina prošlo i po 30 godina.

Tužilaštvo ne priznaje genocid

Mali broj ročišta i česta odlaganja – to su osnovne karakteristike sudskih procesa. Od ukupno 145 zakazanih ročišta, održano je svega 94. Najčešći razlozi za otkazivanje ročišta uključuju nepojavljivanje optuženih (15 ročišta), svedoka (11), ali i branilaca, sudskih veštaka, ili zahteve za izuzeće sudskog veća. U čak 12 slučajeva razlozi su ostali nepoznati javnosti.

Procesi su bespotrebno spori, što samo “pokazuje koliko pravosudni organi doprinose odugovlačenju sudskog postupka i uskraćivanju pravde za žrtve”. Neka suđenja traju decenijama, tipičan primer je predmet Štrpci. Optužnica je podignuta još 2015. godine, a suđenje, posle brojnih vraćanja optužnice na doradu i ponovljenih pretresa, ni krajem 2024. nije okončano. U međuvremenu su preminula dvojica optuženih. Slično važi i za predmet Srebrenica, u kojem je suđenje otpočelo 2016. i još uvek se nalazi u fazi dokaznog postupka.

Potonji proces u kojem se sudi okrivljenima za streljanje u Kravici u julu 1995. godine ukazuje na još jedan problem, a to je promena pravne kvalifikacije krivičnog dela. Iako je u više presuda Haškog tribunala nepobitno utvrđeno da je u Srebrenici počinjen genocid, Javno tužilaštvo za ratne zločine odbija da optuženima sudi za genocid, već ih tereti za ratni zločin.

Tužilaštvo ovakvu izmenu opravdava “teškoćama u dokazivanju posebnih namera za izvršenje genocida”. Naravno, to je samo jeftini, providni izgovor, jasno je kao dan šta je pravi razlog. O tome se u izveštaju kaže: “FHP smatra da JTRZ neubedljivo skriva da je procesuiranje za izvršenje genocida politički neprihvatljivo u Srbiji jer predstavnici najviših institucija ne priznaju presude MKSJ, kao ni presude Suda BiH, da je u Srebrenici izvršen genocid”.

Međunarodna saradnja u slobodnom padu

Do sličnog preinačavanja pravne kvalifikacije došlo je i kod drugih optužnica koje su ustupljene srpskom pravosuđu iz BiH. U predmetima Ključ – Velagići II, Rogatica i Sanski most II, optužnice koje su u BiH bile kvalifikovane kao zločin protiv čovečnosti, JTRZ je preformulisalo u ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Međunarodna saradnja je u slobodnom padu: 2023. ustupljene optužnice iz BiH činile su 59% svih potvrđenih optužnica u Srbiji, dok je 2024. ustupljena samo jedna. Tužilaštvo je sve ostale optužnice, sedam od ukupno osam, podiglo isključivo protiv Albanaca zbog zločina počinjenih nad Srbima na Kosovu.

I tu su uspeli da se istaknu – u predmetu Labljane protiv Tefika Mustafe, po prvi put je podignuta optužnica za podsticanje i organizovanje genocida. Eto, ipak su srpski pravosudni organi sposobni da izreknu tu mrsku stranu reč, ali samo da bi potvrdili kako je genocid moguće izvesti samo nad Srbima, a optuživanje i presuđivanje pripadnicima srpskog naroda za genocid spada u domen fantastike.

Zločinac pod zaštitom

Slika o suđenjima za ratne zločine u Srbiji je kristalno jasna na osnovu navedenih podataka, ali da dodamo još malo crne boje. Optuženima se sve češće sudi u odsustvu, a nastavlja se i praksa “anonimizacije optužnica”. Iz dokumenata su uklonjeni ne samo podaci o svedocima, već i o optuženima, iako se njihova imena pojavljuju u zvaničnim rasporedima suđenja. Optužnice su često dostupne javnosti tek mesecima nakon potvrđivanja, a u 2024. su na sajtu JTRZ objavljene samo dve od sedam potvrđenih optužnica.

Neki optuženici očigledno uživaju posebnu zaštitu, pogotovo ako su bliski naprednjačkom režimu. Iako je Međunarodni rezidualni mehanizam u februaru 2024. ustupio Srbiji predmet protiv Vojislava Šešelja i drugih, Tužilaštvo do kraja godine nije objavilo optužnicu niti je preduzelo bilo kakvu radnju. U pitanju je predmet koji se odnosi na ometanje pravde – ignorisanje sudskih naloga i objavljivanje poverljivih informacija u vezi sa radom Haškog tribunala i Mehanizma.

Kompletan tekst pročitajte OVDJE.